Светски дан борбе против АИДС-а (код нас: сида) обележава се 1. децембра. Болест која је, откад се појавила 1981. године у САД, до сада однела преко 25 милиона живота, и даље је присутна широм света. Светски дан борбе против сиде обележава се од 1988. године, а црвена трака, као симболе борбе против болести и солидарности са оболелима, установљена је 1991. године.Према извештају Заједничког програма Уједињених нација за ХИВ/АИДС, у свету данас са овим вирусом живи око 34 милиона људи. У Европи их је 2,3 милиона, а да многи од њих нису ни свесни ове чињенице. Светски дан борбе против сиде усмерен је управо из овог разлога на подизање свести о потреби правовременог тестирања на вирус ХИВ-а, као и на смањивање стигме коју овај вирус носи.У Србији, према званичним подацима, данас са вирусом ХИВ-а живи 1766 особа, а најновије процене УНАИДС-а показују да још око 1800 особа у нашој земљи не зна да је инфицирано ХИВ-ом. Код нас, највећи број заражених особа је старосне доби између 25 и 49 година, а већина заражених сазна да су инфицирани када су већ у фази болести.Шта је ХИВ? ХИВ је скраћеница од „Human Immunodeficiency Virus“, вирус хумане имунодефицијенције. АИДС или сида, последњи је стадијум инфекције. Да би дошло до инфекције и развоја болести, вирус мора да доспе у крв, где се везује за ЦД4 и Т-лимфоците. Након везивања, он улази унутар ћелије, „уграђује“ се у њено једро и под утицајем различитих стимуланса почиње да се размножава.Када број ЦД4 лимфоцита падне испод критичног нивоа и када се појаве опортунистичке инфекције, наступа стадијум болести, сиде. Без узимања лекова, ХИВ инфекција обично напредује до сиде у просеку око десет година. Антиретровирусни лекови продужавају период трајања ХИВ инфекције и одлажу улазак у фазу болести. Због тога правовремено откривање вируса утиче на успоравање „уласка“ у болест, а истовремено смањује медицинске трошкове потребне за лечење.
